Hrvat sam i u ratu sam izgubio pola ruke (do lakta) i taj rat je učinio da se svi međusobno mrzimo. Bio sam veliki nacionalista i mrzio sam sve Srbe. Međutim, par godina nakon rata i preostali dio ruke su mi morali amputirati, isprva sam odbio i dobio samo to da se situacija pogoršala. Došlo je do trovanja krvi kroz ranu i rečeno mi je da moram hitno na lječenje u Ameriku.
Iako mi se davalo jako malo šansi da mogu da preživim i naravno ostanem normalan bez ikakvih poteškoća, osim naravno što sam bio bez ruke. Ipak mi je operacija uspjela. A doktor koji me je tad operisao bio je Srbin.
Da, spasio mi je život. 4 godine nakon toga oženio sam se i dobio sina koji se zove po tom doktoru, zove Bojan. Danas, vjerovali ili ne, ja volim Srbe isto kao i Hrvate, i jednostavno nemam nikakvih predrasuda o njima. Čak sam više puta bio na koncertima i na izletima u Srbiji sa
porodicom. Bio sam toliko glup da shvatim koliko je ovaj Balkan zapravo dobar.
Ni komentarjev:
Objavite komentar